Napravili smo genetsko testiranje vezano uz moju koagulaciju.
MTHFR mi je heterozigot, to znači da imam 50% šanse da razvijem trombofiliju, ali to je suprotno od onoga što je mene mučilo - krvarenje. Hvala Bogu da mi doktori nisu davali injekcije za razrjeđivanje krvi, tko zna što bi tek onda bilo! Bila sam malo u stresu zbog toga, dok mi dr. Matijević na SD nije rekao da nema nikakvog smisla davati mi te injekcije, i umirio me - hvala Bogu! Baš sam sretna da mi je na kraju on vodio trudnoću. Naručivao me dosta često na uzv, jer je sredinom trudnoće bebica zaostala u rastu. ZAdnji mjesec sam išla dr. Dukiću dolje u trudničku ambulantu, on mi je vodio već dvije trudnoće i vjerujem mu, jako je detaljan i dobro se razumijemo. Kad je vidio moju trudničku knjižicu, one prve stranice sam ispunila od-do, sve točni podaci o porodima, komplikacijama i operaciji na latinskom, kaže: "A, to volim vidjeti!" Sve do u detalje sam uvijek s njim pretresla na pregledima i baš sam se osjećala sigurnom. Međutim, zadnji pregled nisam bila naručena na dan kad je on radio...
*****
(Priča s poroda, kopija s našeg foruma)
27.6. sam imala redovni pregled, mislim si, Bože koji bu sad doktor tam? Kad ono, Zuedenigo! Ooooo, rekoh - i uhvatih se za glavu
(samo mi je još on falil
)
Ja prva na redu. Idem u kabinu, uf, najrađe bi pobjegla, otišla gore u rađaonu i tražila Dukića- Božesačuvaj! Al već on zove da uđem! Pogledam vrata (izlazna) još jedamput i mislim si, "Ajd, ženo, šta si svašta preživila, pa možeš i to!" i uđem. Najprije papiri... hematološki nalazi, ovo ono... i NARAVNO da on mene MORA pitat "Gospođo, zašto ste vi opet trudni?"
(došlo mi je da ga pitam "Zašto muškima ne otpadne p...
nakon što naprave određeni broj klinaca?")
Pregled - 2 prsta do glavice i ovoja, frče me malo, lagano ali nije to-to. I... hoće on meni napisati da dođem za 7 dana, i namjeri se na mene da zakaj nisam donijela mišljenje hemtologa, rekoh - a kak ću kad je na g.o. - sestra mi je rekla da nema nikoga, apsolutno nikoga do 5. srpnja. Ne vjeruje on meni. Ok. Napiše on tamo da dođem za 7 dana. Ja ga gledam. Rekoh: "A s obzirom da sam 2 prsta otvorena? To je ipak više nego prošli tjedan kod mog doktora." Gleda on mene (onak, ko da me oće ubit) "I šta bi vi sad da vam ja napravim? Šta bi vi htjeli? Da vas induciram? Da vas ostavim na odjelu? ŠTA?" Gleda on mene, gledam ja njega, najrađe bi se pobrala i pobjegla, ono, bestraga, što mrzim kad me neko tak gleda!!! I kaže (konačno) "Ok, ostavit ću vas na odjelu." "Zaaaaašto?????"
"Zbog anamneze, što ako vam počne porod pa prokrvarite negdje po putu
'
ko će onda bit kriv? Ja što sam vas pustio?" i blablabla, da ne duljim, ostala ja taj dan na patologiji i žderem se kaj ja tu radim, možda ima neki hitniji slučaj, jooooj itd itd. - ah, znate mene, vi koje me znate
od sveg tog sr... mi skočio tlak, zabolila me glava, znojim se, tresem se, nije mi dobro! Doktorica mi je uzimala anamnezu do pola noći! Samo su valjda čekali da mi počne bljeskati pred očima da mi naprave carski. Od podne na dalje taj dan nisam imala NIKAKVIH bolova, i ono malo što je bilo, nestalo, na ctg-u nula!
Ništa, kad smo završile s pisanjem, odem ja leć, bila je ponoć kad sam zaspala.
U 3:44 probudi me lagani BUM u trbuhu, okrenem se na stranu da se dignem i odem na wc, uf, kad me zašarafiloooo.... otpuhala sam ga i digla se na noge, a vodica lagano niz noge.... e, rekoh, mala
, danas se vidimo!
Odgegam se ja do kraja hodnika, zbudim sestru, odem na wc i vratim se na ctg. A kad tamo, trudova jok, ni zero! Dođe druga sestra i pita jesam ja sigurna da mi je puko vodenjak, jer ona mora buditi liječnike, da ih ne budi zabadava. Rekoh jesam, sigurna sam. Ode ona a ja za njom 
Dođe doktorica, pregleda me - "hiiiiiiiiii, 8 cm! niš, prebacite ju na kolica i s njom u rađaonu, ak bu išla pješke bu rodila po putu!"
i tak, u 4:10 dođem ja u rađaonu, triput me zafrknulo, dvaput stisnula i evo glave, još dvaput i
u 4:30 evo nje meni na rukama!
Ajme, kak je bila mala, ko mišek!
Onakva fina topla mirišljava mmmmm... moja bebica...
Čim je izašla van iz mene snimila sam da joj vuha štrčiju kak i meni
i mislim si - bar jedna bu Prigorka od njih 4! 
I sad slijedi MIRAKUL:
NISAM imala hemoragiju!!!!
Posteljica je bila savršeno cijela!
Nisam nigdje pukla, nemam nijednog šava!
Isti dan sam sjedila, stajala, išla sama na wc - ma ČUDO! Ja sam očekivala najgore, mislila sam da se ovaj put neću izvući ako krene krvarenje, ali - Bog je velik - zato svima hvala na molitvama, znam da vas tu ima - HVALA od srca. 
Brigita je rođena s 2770g i 47cm. U bolnici smo pali na 2460, ali polako guramo gram po gram gore!
Dojim i uživam.
Nije imala žuticu!
U subotu se krstimo, teta Zvonki nam je kuma!
19.7.2011.
27.6. sam imala redovni pregled, mislim si, Bože koji bu sad doktor tam? Kad ono, Zuedenigo! Ooooo, rekoh - i uhvatih se za glavu
(samo mi je još on falil ) Ja prva na redu. Idem u kabinu, uf, najrađe bi pobjegla, otišla gore u rađaonu i tražila Dukića- Božesačuvaj! Al već on zove da uđem! Pogledam vrata (izlazna) još jedamput i mislim si, "Ajd, ženo, šta si svašta preživila, pa možeš i to!" i uđem. Najprije papiri... hematološki nalazi, ovo ono... i NARAVNO da on mene MORA pitat "Gospođo, zašto ste vi opet trudni?"
(došlo mi je da ga pitam "Zašto muškima ne otpadne p... nakon što naprave određeni broj klinaca?") Pregled - 2 prsta do glavice i ovoja, frče me malo, lagano ali nije to-to. I... hoće on meni napisati da dođem za 7 dana, i namjeri se na mene da zakaj nisam donijela mišljenje hemtologa, rekoh - a kak ću kad je na g.o. - sestra mi je rekla da nema nikoga, apsolutno nikoga do 5. srpnja. Ne vjeruje on meni. Ok. Napiše on tamo da dođem za 7 dana. Ja ga gledam. Rekoh: "A s obzirom da sam 2 prsta otvorena? To je ipak više nego prošli tjedan kod mog doktora." Gleda on mene (onak, ko da me oće ubit) "I šta bi vi sad da vam ja napravim? Šta bi vi htjeli? Da vas induciram? Da vas ostavim na odjelu? ŠTA?" Gleda on mene, gledam ja njega, najrađe bi se pobrala i pobjegla, ono, bestraga, što mrzim kad me neko tak gleda!!! I kaže (konačno) "Ok, ostavit ću vas na odjelu." "Zaaaaašto?????"
"Zbog anamneze, što ako vam počne porod pa prokrvarite negdje po putu
'
ko će onda bit kriv? Ja što sam vas pustio?" i blablabla, da ne duljim, ostala ja taj dan na patologiji i žderem se kaj ja tu radim, možda ima neki hitniji slučaj, jooooj itd itd. - ah, znate mene, vi koje me znate
od sveg tog sr... mi skočio tlak, zabolila me glava, znojim se, tresem se, nije mi dobro! Doktorica mi je uzimala anamnezu do pola noći! Samo su valjda čekali da mi počne bljeskati pred očima da mi naprave carski. Od podne na dalje taj dan nisam imala NIKAKVIH bolova, i ono malo što je bilo, nestalo, na ctg-u nula!
Ništa, kad smo završile s pisanjem, odem ja leć, bila je ponoć kad sam zaspala.
U 3:44 probudi me lagani BUM u trbuhu, okrenem se na stranu da se dignem i odem na wc, uf, kad me zašarafiloooo.... otpuhala sam ga i digla se na noge, a vodica lagano niz noge.... e, rekoh, mala
, danas se vidimo! Odgegam se ja do kraja hodnika, zbudim sestru, odem na wc i vratim se na ctg. A kad tamo, trudova jok, ni zero!
Dođe druga sestra i pita jesam ja sigurna da mi je puko vodenjak, jer ona mora buditi liječnike, da ih ne budi zabadava. Rekoh jesam, sigurna sam. Ode ona a ja za njom Dođe doktorica, pregleda me - "hiiiiiiiiii, 8 cm! niš, prebacite ju na kolica i s njom u rađaonu, ak bu išla pješke bu rodila po putu!"
i tak, u 4:10 dođem ja u rađaonu, triput me zafrknulo, dvaput stisnula i evo glave, još dvaput i
u 4:30 evo nje meni na rukama!
Ajme, kak je bila mala, ko mišek!
Onakva fina topla mirišljava mmmmm... moja bebica...
Čim je izašla van iz mene snimila sam da joj vuha štrčiju kak i meni
i mislim si - bar jedna bu Prigorka od njih 4! I sad slijedi MIRAKUL:
NISAM imala hemoragiju!!!!
Posteljica je bila savršeno cijela!
Nisam nigdje pukla, nemam nijednog šava!
Isti dan sam sjedila, stajala, išla sama na wc
- ma ČUDO! Ja sam očekivala najgore, mislila sam da se ovaj put neću izvući ako krene krvarenje, ali - Bog je velik - zato svima hvala na molitvama, znam da vas tu ima - HVALA od srca. Brigita je rođena s 2770g i 47cm. U bolnici smo pali na 2460, ali polako guramo gram po gram gore!
Dojim i uživam.
Nije imala žuticu!
U subotu se krstimo, teta Zvonki
nam je kuma! 19.7.2011.
Nema komentara:
Objavi komentar